ОШ"Јелена Ћетковић"
ВРАЊСКА 26, БЕОГРАД

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

Државним празницима у једној земљи обележавају се годишњице  најзначајнијих историјских догађаја чиме се наглашава њихов посебан значај у оквиру националне или опште историје. И док у свакој земљи постоји више државних празника, онај најзначајнији назива се национални празник. Национални празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије.

Национални празник Сретење – Дан државности Србије обележава се 15. и 16. фебруара у спомен на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу код Аранђеловца, под Карађорђевим вођством, донета одлука о почетку оружаног устанка против отоманске власти (Први српски устанак), као и на 15. фебруар 1835. године када је на скупштини у Крагујевцу  проглашен први устав у нашој историји – Устав Кнежевине Србије, познат и као Сретењски устав. Република Србија обележава национални празник од 2001. године.

Процес ослобођења и обнављања државности био је дуготрајан и сложен, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну и самосталну државу.
Успостављање нововековне српске државе обухватило је више аспеката, међу којима су најзначајнији успостављање органа државне власти (пре свега Народне скупштине), образовног система, оружаних снага, као и формирање најзначајнијих институција културе и науке (Велика школа као претеча Универзитета у Београду, Матица српска, Народна библиотека Србије, Друштво српске словесности као претеча Српске академије наука и уметности, Народно позориште, Архив Србије и др.).

Посебан допринос успостављању и јачању атрибута државности у том раздобљу дали су припадници династије Обреновић, кнежеви Милош Велики и Михаило, као и кнез и краљ Милан Први. Убрзо након међународног признања, Кнежевина Србија 1882. године проглашена је краљевином.
Након Мајског преврата 1903. године у Краљевини Србији дошло је до  промене владарске породице – Обреновиће су заменили Карађорђевићи у личности краља Петра Првог.
Током Првог балканског рата 1912. године Краљевина Србија ослободила је Косово и Метохију и тиме у значајној мери заокружила своју државну територију.

Раздобље Првог светског рата било је обележено масовним страдањем цивила и припадника оружаних снага, уништавањем материјалних и културних добара, али и великим победама у биткама на Церу и Колубари (1914.), као и пробојем Солунског фронта (15. септембар 1918.). Након четири тешке ратне године, Србија је ослобођена од Аустроугарске окупације, 1. новембра 1918.  У Београду је 1. децембра 1918. године проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца што је означило да је Краљевина Србија своју државност унела у новостворену државу.

Други светски рат, који је на територији бивше Краљевине Југославије вођен од 1941. до 1945. године, имао је истовремено одлике ослободилачке и антифашистичке борбе  и грађанског сукоба.
После ослобођења земље дошло је до њене потпуне трансформације из монархије у републику. На територији предратне Краљевине Југославије, 1945. године је настала држава под називом Демократска Федеративна Југославија.  Крајем исте године ова држава добија нови назив  Федеративна Народна Република Југославија. Уставом из 1963. године назив је промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) .

Крајем прошлог века дошло је до грађанског рата и распада заједничке државе која је на одређени начин наставила да егзистира као заједничка држава две дотадашње конститутивне републике – Србије и Црне Горе. Заједничка држава трајала је све до 2006. године када су дотадашње чланице заједничке државе, Србија и Црна Гора, обновиле своју државну самосталност.